fbpx

Panel 3 – Politike medijske i digitalne pismenosti

29/10/2020
Milica Gacin

Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom „Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”. Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.

Od 27. do 31. oktobra, s početkom u 18 časova, održaće se šest panela s brojnim aktuelnim temama koje će obrađivati više od 20 sagovornika. Konferencija će na jednom mestu okupiti relevantne eksperte, influensere, medijske i obrazovne stručnjake i novinare. Panelisti će gledaocima približiti istraživanja na temu medijske pismenosti, odgovornosti jutjubera i tiktokera, školskog sistema i poslovanja u digitalnoj eri, kao i politikâ medijske i informacione pismenosti.

 

Svi zainteresovani mogu da prate konferenciju uživo, preko Fejsbuk stranica organizatora i partnera (USAID Srbija, Propulsion, CeSID, Nova ekonomija, Novinska agencija Beta, Inicijativa „Digitalna Srbija”), putem bloga uživo na portalu Blic.rs, kao i na digitalnoj platfomi javnog medijskog servisa RTS Planeta. Agenda događaja dostupna je na adresi ovakostojestvari.com.

Milica Gacin, novinarka Radio-televizije Srbije i voditeljka popularnog kviza “Slagalica”, moderatorka ovog panela, otvorila je današnju diskusiju i naglasila da je došlo do brze tranzicije najznačajnijih životnih potreba u digitalni prostor. Neophodno je da znamo tumačiti medijske poruke, podjednako kao konzumenti i kao stvaraoci medijskih sadržaja.

Sagovornici današnjeg panela su Maja Zarić, rukovoditeljka Sektora za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja, Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i ekspert u oblasti medijske pismenosti, te Ana Martinoli, producentkinja i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti.

 

Ana Martinoli

Pretpostavlja se da mladi ljudi, kada već dođu do fakultetskog obrazovanja, znaju sve o medijima i digitalnoj kulturi. Da li je to baš tako?

Ana Martinoli sa Fakulteta dramskih umetnosti kaže kako kod nas nije postojao predmet koji bi se sistemski bavio medijskom pismenošću u osnovnoj i srednjoj školi, pa je tako zapravo posao fakultetskih profesora medijsko opismenjavanje studenata. Ono što je, kako je rekla Martinoli, posebno zanimljivo, jeste to da studenti posledično revidiraju svoje stavove i posmatraju medijske sadržaje na potpuno drugačiji način.

Šta je studentima najzanimljivije, a gde vidite najveće nedostatke?

 

 

– Čini mi se da, kada govorimo o stereotipima i predrasudama, mislim da je to nešto čega su možda najmanje svesni, odnosno nisu svesni na koje sve načine smo izloženi sadržajima koji su zasnovani na stereotipima i na predrasudama. To su ipak sadržaji, odnosno nešto što učimo od detinjstva, dakle tu je možda najteži iskorak da se napravi. Svakako govor mržnje, i čini mi se sva pitanja koja su vezana za rodnu jednakost, rodnu ravnopravnost – rekla je Ana Martinoli.

Kako ističe Martinoli, kada je u pitanju medijska pismenost mladih, oni vrlo dobro upravljaju tehnologijama i ne plaše se onih novih koje se pojavljuju, ali kada je u pitanju dekodiranje sadržaja i uviđanje skrivenih poruka, tu ima prostora za rad.

 

Deca su digitalno pismena od najranijeg uzrasta

Kakvi modeli učenja postoje u Srbiji i da li mogu da se preporuče neki bolji?

 

Saša Mirković

Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, rekao je da za to postoje standardni modeli, te da je već prethodno u razgovoru sa decom viših razreda osnovne škole utvrđeno koje su to teme iz domena medijske pismenosti koje ih zanimaju. Zbog pandemije korona virusa, taj posao je obustavljen, ali je nastavljen u nekom drugom obliku – kroz vebinare, sa fokusom na roditelje dece različitih uzrasta.

Kako ističe Mirković, u skladu sa svim izazovima i menjanju okolnosti iz časa u čas, potrebno je prilagođavati modalitete za učenje, te razmišljati kako medijsku pismenost približiti mladima putem različitih platformi.

 

Ko je više zbunjen temom medijske pismenosti: deca ili oni koji se tom decom bave?

Maja Zarić, rukovoditeljka Sektora za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja, kazala je kako je tema takva da obuhvata sve sfere građanskog života i koja je jako široka, te da ne postoji jedan čovek sa celom ekspertizom.

– Maja Zarić dodaje da su deca generalno digitalno pismena od najranijeg uzrasta, sa ili bez nadzora prate medijske sadržaje, ali je potrebno opismeniti roditelje. Napomenula je da se radi na priručniku koji je namenjen nastavnicima i predavačima, a na osnovu toga kreiraju se i priručnik za roditelje, i jedan za javnu upravu. Priručnici će biti dostupni i u štampanom obliku, putem digitalnog portala, ali i putem aplikacije.

 

Maja Zarić

Cela populacija ciljna grupa opismenjavanja

Da li postoji negde sprega formalnog obrazovanja i medijske pismenosti, koja se nalazi u strategiji kada je reč o javnom informisanju?

Kako ističe Maja Zarić, prethodna strategija je uvela pojam medijske pismenosti u dva zakona o obrazovanju, i u Zakon o javnim servisima i Zakon o javnom informisanju. To je legislativa koja je otvorila put za mnoge projekte i aktivnosti. Takođe je 2018. u obrazovanje uveden i predmet “Jezik, mediji i kultura” koga deca rado biraju.

Ko sve zapravo treba da se opismeni?

Saša Mirković ističe da je cela populacija ciljna grupa kojom treba da se bavi medijska pismenost. Ono što bi bilo korisno, smatra Mirković, jeste da medijska pismenost u narednom periodu bude okarakterisana kao javni interes.

Na Fakultetu dramskih umetnosti uveden je master program “Digitalna transformacija medija i kulture”. Šta su teme kojima se taj program bavi?

Ovaj program, kako kaže Ana Martinoli, kombinuje kreativni i umetnički pristup, medijsku produkciju i razumevanje biznis perspektive koja se menja pod uticajem digitalizacije. Program privlači studente različitih profila i obrazovnih pozadina. Za njega su zainteresovani i ekonomisti i pravnici, ali svakako i studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Program pokazuje na koji način će obrazovanje morati da se menja ako želimo da stvorimo generacije koje su medijski i digitalno pismene.

Da li smo prepoznati u svetu za dobru praksu po pitanju medijske pismenosti?

Maja Zarić navodi da je prošle godine u septembru organizovana konferencija sa UNESCO-om na temu medijske pismenosti, sa preko 30 eksperata iz sveta i Srbije. Ono što su rezultati te konferencije jeste ažuriranje UNESCO-ovog priručnika za medijsku pismenost za nastavnike, ali i prvi dokument praktične politike na temu medijske pismenosti.

 

Moraćemo da učimo ceo život

Ako bismo u rečenici ili dve morali da dekodiramo temu današnjeg panela, kako bi to izgledalo?

– Mislim da smo u stvari pričali o tome kako da postanemo aktivni u procesima u kojima smo često pasivni, u procesima u kojima do nas dolazi nikad veća količina sadržaja i informacija, a zapravo iza toga stoje neki stavovi i neke vrednosti. Kako da naučimo da ih prepoznamo i da ih preispitamo, kako da ih inkorporiramo u svoje stavove i svoje vrednosti, i kako da ih pretvorimo u neko ponašanje koje će društvo u kojem živimo učiniti boljim, i kako da se ne plašimo medija, jer mediji su tu da budu servis nama, a ne mi njima – zaključuje Ana Martinoli.

– Pričali smo danas o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i mislim da ćemo se jednog dana sećati kako smo te 2020. godine pokrenuli neke pionirske stvari i da smo zapravo udarili temelje nekih stvari koje više nikada ne mogu da se vrate unazad, i da možemo da idemo samo napred i da na osnovu tog što je učinjeno unapređujemo taj segment medijske pismenosti koji će sve više dobivati na značaju kako bude prolazilo vreme – naglašava Saša Mirković.

– Mislim da smo pričali o tome da apsolutno svi moramo da učimo i da ćemo morati da učimo ceo život – kaže Maja Zarić.

Za kraj, kako kreirati post na društvenim mrežama, a da on bude dobro formulisan u skladu sa medijskom pismenošću?

Ana Martinoli naglašava da je bitno da imamo svest da je to sadržaj koji čita neka publika, te da se ne piše nešto što je obmana, manipulacija ili laž, odnosno da se uzmu u obzir dobre prakse koje se odnose na medije uopšte.

Saša Mirković je istakao da sve takve informacije mogu da se preliju u tradicionalne medije, te da često nismo svesni koliko neuporedivo popularnije i uticajnije postaju kada ih tradicionalni mediji naprave dostupnim širokom krugu ljudi.

Pozivajući se na rezultate nedavnog istraživanja o medijskoj i digitalnoj pismenosti, Maja Zarić je savetovala da se u tom slučaju napravi stori, odnosno efemerna fotografija ili video koja nestaje za 24 staa, jer je to format koji danas koriste mladi ljudi.

Recent posts