fbpx

Panel 2 – Šta kažu istraživanja: nova pismenost u novom dobu

28/10/2020
Nada Gogić

Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom „Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”. Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.

Od 26. do 31. oktobra, s početkom u 18 časova, održaće se šest panela s brojnim aktuelnim temama koje će obrađivati više od 20 sagovornika. Konferencija će na jednom mestu okupiti relevantne eksperte, influensere, medijske i obrazovne stručnjake i novinare.

 

Panelisti će gledaocima približiti istraživanja na temu medijske pismenosti, odgovornosti jutjubera i tiktokera, školskog sistema i poslovanja u digitalnoj eri, kao i politikâ medijske i informacione pismenosti.

 

Svi zainteresovani mogu da prate konferenciju uživo, preko Fejsbuk stranica organizatora i partnera (USAID Srbija, Propulsion, CeSID, Nova ekonomija, Novinska agencija Beta, Inicijativa „Digitalna Srbija”), putem bloga uživo na portalu Blic.rs, kao i na digitalnoj platfomi javnog medijskog servisa RTS Planeta. Agenda događaja dostupna je na adresi ovakostojestvari.com.

Novinarka Radio-televizije Srbije Nada Gogić, moderatorka, otvorila je drugi dan konferencije “Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji” sa pitanjem gde pronalazimo vesti, da li ih proveravamo i kako se uopšte informišemo.

Učesnici današnjeg panela su Bojan Klačar, istraživač i izvršni direktor CeSID-a, Vanja Bahilj, kopirajterka i kolumnistkinja, Ana Mirković, direktorka i psihološkinja iz Instituta za digitalne komunikacije i Robert Čoban, osnivač i predsednik Color Press Grupe.

U kom trenutku je postalo jasno da se obraćanje publici kroz tradicionalne medije mora prilagoditi novom vremenu?

 

Robert Čoban

Robert Čoban istakao je da su mediji 2008. pogođeni sa jedne strane ekonomskom krizom, a sa druge tehnološkim promenama, te su tada počeli da se prilagođavaju. Tiraži dnevnih novina su drastično pali: od oko milion prodatih primeraka dnevnih novina pre 10 godina na ne više od 250.000 danas.

Koji podatak iz nedavnog istraživanja o digitalnoj i medijskoj pismenosti u Srbiji iznenađuje, i da li uopšte postoji takav?

– Nije bilo velikih iznenađenja, ali ono što mi volimo da istaknemo jesu te promene koje se dešavaju između generacija. Dakle, promene gde vi imate mlade ljudi koji provode dnevno minimum 120-130 minuta na društvenim mrežama, i imate ljude koji su stariji od 50 godina koji provode oko 130 minuta uz televiziju – kazao je Bojan Klačar, direktor CeSID-a.

 

Svaka nova platforma je sve kraća forma sadržaja

Da li se mediji i opcije obraćanja na društvenim mrežama tako brzo smenjuju, i ono što je bilo zabavno pre 15 sekundi, više nije?

Vanja Bahilj, kopirajterka i kolumnistkinja, kaže da se konstantno pojavljuju nove platforme i novi načini za promociju, te su ljudi sve veštiji u korištenju tih platformi. Znanje koje su već usvojili brže implementiraju na nove platforme. Takođe, svaka nova platforma je sve kraća forma sadržaja, pe je tako i trajnost nečije popularnosti uslovljena time.

Da li je tinejdžerski dan ceo online, i mora li to da bude nužno loše?

 

Ana Mirković

– Ne mora da bude nužno loše, i to smo videli sada kada je ova kriza počela. Zapravo, mi smo u jednom danu odjedanput otkrili sve kvalitete digitalne komunikacije i sve ono što nam je ranije jako smetalo, i vreme provedeno na internetu, i koliko smo zavisni, i da li je taj mobilni telefon postao deo našeg tela ili nije – odjedanput nam je sve to bilo prihvatljivo, jer smo zaista bili distancirani jedni od drugih i to je bio jedini kanal komunikacije. Mislim da ne mora da bude loše. Mislim da je samo važno da konstruktivno koristimo to vreme – kaže psihološkinja Ana Mirković.

Ona navodi da sve platforme zapravo mladima služe da generišu kreativan sadržaj koji itekako može da inspiriše i oplemeni druge. Smatra da je internet fantastična civilizacijska tekovina, koja može da deluje stimulativno i poveže nas sa celim svetom ako ga ispravno koristimo.

 

 

Bez pismenih roditelja nema ni pismene dece

Da li je potrebno da starije generacije, koje su i dalje pred televizorom, isprate šta rade mlađe generacije na internetu?

Ana Mirković ističe da je potrebno da se roditelji opismene, i to je potrebno pre nego se opismene država, institucije i sistem. Bez pismenih roditelja nema ni pismene dece.

 

Bojan Klačar

Na skali od 0 do 1, medijska pismenost u Srbiji je 0,68, što nije nepismeno.

– To je subjektivna procena ljudi koje smo anketirali. Nije ona dramatično ni netačna, zato što smo se mi ovde bazirali na ciljnoj grupi 12-60, iz jednog prostor razloga što je ova tema o kojoj mi danas razgovaramo tema za budućnost, dakle tema koja prevashodno mora da se okrene ka mlađoj populaciji sa kojom može da se radi. Dakle, ocena i medijske i digitalne pismenosti je relativno dobra. To je onaj utisak koji imaju građani o samima sebi – kazao je Klačar.

Međutim, bolna tačka u medijskoj pismenosti je proveravanje, odnosno, neproveravanje izvora. Svaka druga osoba retko ili nikada ne proverava izvor medijskog sadržaja. Često ne dolazi ni do proveravanja i upoređivanja naslova i sadržaja samog teksta.

 

Mali procenat ljudi proverava izvor

Da li su finije kreacije na internetu viši nivo medijske pismenosti, odnosno da li se očekuju od onih koji su kreativni i tim veštinama se i bave?

Bojan Klačar ističe da je prema definiciji digitalna pismenost zapravo sposobnost snalaženja u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije. Ono što ljude definiše kao digitalno pismene jeste baš nivo snalaženja u sve tri sfere.

Veoma mali procenat ljudi proverava izvor i pitaju se da li je informacija koju su pročitali istinita.

Robert Čoban je podsetio da je do pre 10 godina jako uzak krug ljudi imao priliku da piše nešto što bi drugi ljudi pročitali. Danas svako može da iznese svoj stav ili podeli vest sa drugima. Ljudi se često upuštaju u komunikaciju i rasprave putem društvenih mreža o vestima i izjavama koje nisu prethodno proverili, i to se odnosi i na javne ličnosti, ne samo na generaciju Z.

Gde je tačka gde se prelazi linija iz opisivanja svog stava o nečemu u 140 ili 280 karaktera, u trenutak kada to ljudi, deca, mladi čitaju, prate i citiraju?

Vanja Bahilj navodi da je Tviter nalog otvorila u počecima ove društvene mreže kod nas, kada je Tviter postajao bitan. Ističe da je verovatno njena veština u opisivanju događaja i stavova u 140 karaktera ono što je ljude inspirisalo da prate njen rad. Sada je, kako kaže, i sam Tviter algoritam preporučuje kao osobu za praćenje, zbog već postojećeg broja pratilaca i uticaja.

 

Vanja Bahilj

Odgovornost za napisano

Da li uz sve to dolazi i nota odgovornosti za ono što je napisano?

– Trudim se da ne širim paniku, da ne širim lažne vesti, da proverim informacije kojima baratam, mada moj nalog nije neki nalog koji ćete vi pratiti da biste se informisali specijalno. Pretpostavljam da ga ljudi prate zato što sam im ili zanimljiva ili ih nerviram, ali nije to sad nešto što ćete vi pratiti da vidite šta se dešava u svetu, šta se dešava u zemlji. Mada ja često komentarišem politiku, ali to nije sada puko prenošenje vesti, to je već neka mala oaza ironije, kada je domaća politika naročito u pitanju. Imam odgovornost na nivou da ne šerujem lako nešto što nisam proverila, da ne lupetam osim ako je to lupetanje u svrhu zabave i iznošenja nekih mojih misli, tako da ne pecam se na neke sajtove i čudne nikove koji se predstavljaju kao ruski ambasador. Tako da imam neku vrstu odgovornosti da ipak to što pišem, ako ništa, nekome ne nanosi zlo i ne dovodi ga u opasnost – rekla je Bahilj.

 

 

Ko bi morao da izvuče pouke, i koga bi ovo istraživanje trebalo da upozori, koga da ohrabri, u kom pravcu dalje da posluje?

Bojan Klačar ističe da prevashodno treba da upozori medije i sve nas, jer svi na različite načine nastupamo u javnosti. Takođe, treba ohrabriti obrazovne institucije da naprave programe i da ohrabre roditelje da sebe opismene kako bi mogli to znanje da prenesu i na svoju decu.

 

Najveći influenseri deca i mladi ljudi 

Ko je do sada najviše iskoristio popularnost koju donose društvene mreže i koliko roditelji moraju da povedu računa o tome šta njihova deca rade na internetu?

Psihološkinja Ana Mirković je kazala da su danas najveći influenseri deca i mladi ljudi. Kao objašnjenje za kratke forme navodi da je to psihološki fenomen. Toliko smo spamovani porukama da nijedna ne može duže ni da opstane u našem centralnom nervnom sistemu, jer nove stižu konstantno, sa svih strana. Mi smo, zapravo, onemogućeni da pamtimo duže od toga.

Ima li danas prostora za tradicionalne medije?

Robert Čoban je istakao da neće opstati svi, te da se treba zadržati kvalitet da bi se opstalo na tržištu i prilagoditi se novom dobu.

– Ne možemo, dakle, raditi kao što je bilo pre i moramo se prilagođavati onome što dolazi”, zaključila je panel moderatorka Nada Gogić.

Recent posts